Посткомунистичка дивља градња: Проблем или прилика за развој?

Посткомунистичка дивља градња представља један од горућих проблема урбаног развоја у многим градовима, а посебно у Босни и Херцеговини.

Насеља која су изграђена без адекватних дозвола, са неправилностима у инфраструктурном планирању и непоштовањем урбанистичких закона, често се суочавају са великим изазовима у погледу легализације и интеграције у широку заједницу.

Ова појава, иако углавном негативно перципирана, може се посматрати и као прилика за унапређење урбаног простора, али само уз правовремене и пажљиве мере.

Неплански изграђена насеља

често настају због недостатка адекватног просторно-урбанистичког планирања, слабих административних капацитета и брзих економских потреба. Многи људи који нису имали приступ легалним грађевинским дозволама, због економских или других разлога, одлучују се на изградњу објеката ван законских оквира.

Ово може резултирати нескладом између објеката и окружења, те у многим случајевима лошим утицајем на инфраструктурни систем (вода, канализација, струја, саобраћај).

Легализација дивље градње

представља важан корак у решавању овог проблема. Постоји низ законских оквира који омогућавају легализацију објеката изграђених без одговарајућих дозвола, под условом да задовоље одређене техничке и безбедносне стандарде.

Легализација може донети многе користи, као што су побољшање животних услова, омогућавање грађанима да редовно користе инфраструктурне услуге, те допринос изградњи легалних тржишта некретнина.

Интеграција дивљих насеља у урбани простор

може имати позитиван ефекат на друштвени и економски развој. Ова насеља, ако се успјешно легализују, могу постати део шире урбане мреже. Овим се смањује ризик од социјалне искључености и омогућава равномерни развој свих делова града.

Овакв приступ може помоћи у смањењу регионалних разлика, стварању нових радних места и побољшању укупне квалитету живота грађана.

Међутим, све ове предности могу се остварити само уз координисан и транспарентан приступ власти и локалне заједнице. Потребно је да се успоставе механизми који ће омогућити правичну и ефикасну легализацију.

Такође, подршку онима који су били угрожени нелегалним условима живота. Ово је прилика да се развије праведнији и уређенији градски простор за све.

Просторно планирање је кључ успјешног развоја сваког града. Како ви видите будућност урбаног планирања у вашем граду? Да ли су добре инвестиције и одрживи развој у балансу? Подијелите своје мишљење у коментарима на мрежама!